♥....ti samo budi dowoljno daleko...♥

Draga Evo!
jebem ja tebi mater bezobraznu, odnosno, šta ja znam koga ti jebem kad nemaš ni mater ni cacu. zato i jesi tako glupa što te niko nije odgojio kako treba!! da znaš da te u ovom trenutku mrzim iz dna duše, iako sam prilichno svjesna toga da si ti dobrim dijelom zaslužna i za moje postojanje, al vjeruj mi na rijec, moje postojanje mi u ovom trenutku nije nimalo milo.
šta ti je trebao taj zalogaj jabuke... jabuke i nisu baš najukusnija vocka na svijetu... pored sveg voca koje si imala u raju, pored jagoda, trešanja, malina i ne znam ni ja kojih sve poslastica ne, ti si se morala na zabranjene jabuke nameracit, mater li ti bezobraznu!!! i onda si još morala, u pamet te... uf koliko psujem, vidiš šta mi radiš... uglavnom, morala si, kad ti je Bog reko da ceš krvlju da mu platiš, tražit da se ta osveta u ratama ljubazno prenese na sva buduca pokoljenja žeMskog roda... ja sad zbog tebe moram da trpim bolove u stomaku tri dana mjesecno, i još dodatna 4 moram da se zajebajem s tom tvojom otplatom dugova... a da ne govorim o 7 dana u kojima bih najradije ugrizla svakog ko mi se približi, ili još bolje, kupila Kalašnjikov i nosala ga sa sobom...
uglavnom, Evo, samo da znaš da sam ti jako zahvalna na divnoj ostavštini, i ako Bog da, vidimo se u paklu - ne vjerujem da si igdje drugo završila - pa cu ti se i licno zahvalit.
dotad imaš srdacan pozdrav.

Owo sam JA :D

Opet :D

Tuzna pricica :(((

Voze se cura i decko na motoru.
Cura: 'Nemoj tako brzo,smanji!!!!!'
Decko: 'Ne, baš je ludo...'
Cura: 'Ne, nije...molim te uspori'
Decko:'Reci da me voliš!'
Cura: 'Znaš da te volim!'
Decko:'Zagrli me' (cura ga zagrli)
Decko: 'Molim te uzmi moju kacigu sa glave, meni je tijesna i stavi je sebi na glavu!!!'
Sljedece jutro u novinama:
Motor imao nesrecu, jer su
kocnice popustile, dvije osobe su bile na
motoru-jedna je preživjela, a druga poginula.
ISTINA JE: Da je decko ustanovio na pola puta da su
kocnice popustile, a to nije htio reci
svojoj curi...želio je posljednji put cuti njene
rijeci-] VOLIM TE! Želio je posljednji put
osjetiti njen-]ZAGRLJAJ! Zatim ju je zamolio da stavi
njegovu kacigu na svoju glavu, jer je želio da ona
preživi, iako je to znacilo da ce on
poginuti!

Mrzim te...Mrzim tvoj pogled...i tvoje lice...Mrzim tvoj osmeh propalice!!!Mrzim svaki pogled ociju tvojih...Mrzim te jer ne znas da te smatram svojim...Mrzim te sto vise zajedno nismo..Mrzim svako tvoje dobijeno pismo..Mrzim te kad te vidim sa drugom..Mrzim sto je moje srce ispunjeno tugom...Mrzim te kad me gleda oko tvoje..Mrzim te jer vise nikada nece biti moje...MRZIM TE .....kada drugu drzis za ruku..MRZIM TE .....ali misli me ka tebi vuku..Mrzim svaku tvoju rec sto mi rece...Mrzim svaku suzu iz oka sto mi potece....MRZIM TE...u sebi govorim sve tise.....mrzim te AL USTVARI VOLIIMM TE SVE ..VISE...=[ <3

Veceras sam izasla i grad. Bilo mi je extra, stvarno sam se super provela, lagala bih kad bih rekla da nisam. Ali cega sam se samo nagledala...Ali i ismejala...Prilazili su mi momci,vise nego obicno. A ja sam se smejala i sve ih redom ispaljivala... I bas sam uzivala... Gledala sam ih kako onako, ne znajuci za sebe, oleseni od alkohola prilaze meni, pa kad ih ja ispalim idu do sledece, sve dok ne naidje neka glupaca koja, znajuci da jedecko mrtav pijan, bude sa njim. Dok sam posmatrala 3 decka koja su mi prisla, svako na svojoj strani sa neki devojkama, dosta sam razmisljala... Ljube se. Njegova ruka na njenom dupetu. Ne znaju se ni 5 minuta, ona mu to vec dozvoljava...Gledam ih i razmisljam koliko su te devojke jadne.''Dve lepe reci i njegova sam''. Ne zelim to. Razmisljala sam kako se spustaju tako nisko, kako to sebi dozvoljavaju. Gledala sam ih i smejala se. Prislo mi je bas dosta njih, a ja sam ih sve ispalila. Shvatila sam da takve momke treba samo zezati, jer takvi idu od jedne do druge devojke sa motom ''daj sta das''... A da budem jedna od mnogih? Neka hvala...

Danas sam opet videla njega. Njega koga sam toliko volela i koga sam uvek stavljala ispred svih. Zadnjih mesec dana, cesto smo se vidjali, ali sve ili poslovno ili nesto krajnje neobavezno. Ja sam diplomirala, castila sam...pili smo...on se napio, ja nisam...Sve vreme dok smo sedeli u kafani, postojala je neverovatna bliskost izmedju nas, ali nista konkretno se nije desavalo. Onda smo krenuli kuci, on me poljubio. Emocije su sravnale sav razum i svi prethodno dobro smisljani planovi pali su u vodu. Onda je progovorio: „Ti znas da nas dvoje nikad necemo biti zajedno, Ti znas da nas dvoje nismo jedno za drugo i da ne mozemo da jedno drugome pruzimo ono sto nam treba. Ti ces za mene uvek biti jedina ljubav i ja cu te uvek voleti, ali sa tobom vise nikad necu biti u ozbiljnoj vezi. Da li shvatas to? Ja tebe obozavam i mi mozemo biti prijatelji, pajtosi, ljubavnici..ali u vezi nikada....“
Onda je usledila kratka tisina pa je nastavio: „ Ja trenutno ima 3 devojke, varam svaku i nijedna mi nista ne znaci...tebe volim, ali ne zelim da budem sa tobom...Je l razumes ti to? Mislim da ti ipak i dalje ocekujes vise od nas, da zamisljas nas pred oltarom, a ne shvatas da to nikad nece biti“
Gledala sam ga sa sirokim osmehom, dok su se suze slivale niz lice, a maskra pekla iz sve snage jer je dosla u kontakt onako razvodnjena sa mojim ocima. Nisam skidala taj moj tupavi kez i rekoh: „Da ja te razumem, da ja znam“
Opet je poceo da bunca:“Ali ja mislim da ne razuemes, da ne shvatas...“
Stavih mu prst najneznije sto sam mogla preko usna i rekoh: „Ja tebe volim i uvek cu te voleti, ali znam da je naucna fantastika da ocekujem od nas da bude nesto....“
Ponudio je da prosetamo, igrali smo na sred igralista prisecajuci se nase igre na kisi i ljubavi koju smo osecali u tom trenutku, smejali se iskreno i od srca i plakali. Seli smo na klupu, on je poceo da me ljubi, a ja te poljupce vise nisam raspoznalavala, dodirivao me je, zeleo me je..ali ja ga vise nisam poznavala. Tada rekoh: „Volim te, ali moram da te pustim. Vreme je da krenem!“
Pogledao me je zbunjeno i samo rekao: „Konacno shvatas...“
Zapalila sam cigaretu i sa puno muke uvukla dim u pluca, pogledala ga i rekla mu: „Zao mi je sto si zaboravio kako se ljubi sa emocijama i kako se zeli sa ljubavlju“
Ponovo zbunjen odgovorio je: „Kome se ne svidja, taj ne mora...“
Gledala sam ga i dalje sa tupavim kezom i znala tog trenutka da vise nikad necu biti njegova i da ne zelim da to budem. Od neznih poljubaca koje smo delili, odjednom sam osetila jezik koji se duboko i mehanicki zariva u moju usnu duplju i ruke koje izigravaju strast koje su prelazile preko knjiski odredjenih tacka. Zaustavila sam njegovu ruku i rekla: „Mislim da je dosta. To nismo vise mi i ne zelim da skrnavim secanja na ono sto smo bili i koliko smo se voleli.“
Osecala se zelja i moja i njegova u vazduhu i potreba da se stopimo u jedno, ali poljubila sam ga u celo nezno i okrenula se od njega...:“Hajde idemo, smrznuces se...“
Zargrlio me je, povredjene i sujete i u dubokom cudjenju, jer to nisam bila ja, nisam bila ona koju je poznavao....Prokomentarisao je onako usput sjajnih ociju: „Sada si me odusevila“, onako vise za sebe, kao da nije ni bilo namenjeno meni da cujem.
Odcutala sam taj komentar i nasmejala se, suze nisu stajale...obrisao ih je neznim pokretom i rekao: „Ja znam da uvek mogu da racunam na tebe, ja tebe jako cenim i postujem i smatram da si jedna predivna osoba...samo se nas dvoje nismo nasli“...opet me je poljubio malo neznije, a onda opet mehanicki...a ja sam se opet odmakla, poljubila ga u obraz i zagrlila i znala da vise nikad necemo postojati. Zakopala sam tog trenutka sve one snove sa pricom da ce mozda prava ljubav naci put i jasno je bilo kao nikad do tada, da smo bili, postojali i da nas nikad nece vise biti.
Tesko je reci sta ce se na dalje sa nama desavati, jer nismo nacisto ni on ni ja..a ne zelim sebe da dovodim u ponovna iskusenja, ne zelim da budem ljubavnica, ne zelim da budem deo igre koja se odradjuje...izgubila sam ovaj put zauvek moju prvu i jedinu ljubav.
Mozda je tako bolje, mozda cu sada konacno dopustiti sebi da budem srecna.

By PchelicA 2006. - Nesto davno pisano, procitano posle dugo vremena i podeljeno

1. Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe u ocaju “Da li si druge oci nasao, da li su te druge ruke mamile…?” Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas je tuzno gledao u mene, tugu smo delili zajedno. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: “S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru......

Nije mi zao sto si otisla, znam da si morala
Jedino boli malena, sto se nisi javila
Ne bih ti rekao ostani, ne bih ni probao
Ne bih ti rekao volim te, samo cuvaj se


Moja je pjesma lagana, polagana
I tiho se ispija
Sasvim lagana i bez pitanaja
Sto si otisla


Kad krenes srusi mostove, izbrisi tragove
Meni pjesma ostaje, da me smiruje
Iste smo snove sanjali, istom se nadali
Ja nisam smogao hrabrosti, da se odlucim

Dobro vece tugo, sudjena;
takva jos nije rodjena,
pod ovom kapom nebeskom,
pod ovom satrom cirkuskom,
i mojom dusom bosanskom.

Dobro vece, dragi drugovi,
vama cu dusu da otvorim;
prodje i ovaj dan bez nje.
I godine proci ce,
Bog mi ne da drukcije.

Ako su krive kise. sto te nema vise,
dabogda nikad ne prestale.
Ako su hladne zore, sto lome prozore,
dabogda nikad ne svanule.

Kad me i ti ostavi,
kad me i ti izdade;
kad me i ti ostavi,
neka me ne bude.

Ti ne znas pile moje, nase duse stoje,
i stajace jedna kraj druge.
A, ovo sto boli nikad proci nece,
noci su ovdje duge, preduge.

Dobro vece tugo, sudjena;
takva jos nije rodjena,
pod ovom kapom nebeskom,
pod ovom satrom cirkuskom,
i mojom dusom bosanskom.

Dobro vece, dragi drugovi,
vama cu dusu da otvorim;
prodje i ovaj dan bez nje.
I godine proci ce,
Bog mi ne da drukcije.

Kad me i ti ostavi,
kad me i ti izdade;
kad me i ti ostavi,
neka me ne bude.

Ti ne znas pile moje, nase duse stoje,
i stajace jedna kraj druge.
A, ovo sto boli nikad proci nece,
noci su ovdje duge, preduge.